Главне компоненте стакла су силицијум диоксида (силикони) и други оксиди, као што су натријум-оксид (на₂о), калцијум оксид (ЦАО) итд. Главне компоненте обичног стакла укључују:
Силицијум диоксид (сио₂): Око 70% до 75%, то је основна компонента стакла, што даје стаклену тврдоћу и транспарентност.
Натријум-оксид (на₂О): Око 15% до 20%, што помаже да се смањи тачка топљења и вискозности стакла, што је олакшало облик.
Калцијум оксид (ЦАО): око 5% до 10%, повећавајући стабилност стакла.
Поред тога, састав стакла може се подесити у складу са различитим употребом да би се формирала разне посебне чаше. На пример:
Кварцно стакло: Главна компонента је чисти силицијум диоксид (сико ", који има изузетно високу отпорност на топлоту и хемијску стабилност и користи се у производњи полуводича и оптичким инструментима.
Боросиликатно стакло: Садржи боронски оксид (боо₃), има ниску коефицијент ширења и отпорност на високу температуру и обично се користи у лабораторијским прителама и топлотној стакленим производима.
Оловно стакло: садржи оловну оксид (пБО), има висок индекс рефракције и могућност блокирања рендгенских зрака и користи се у оптичким инструментима и заштитном стаклу.
Процес производње стакла укључује топљење сировина као што су кварцни песак, сода пепео (натријум карбонат) и кречњака и хлађење их да формирају аморфну чврсту супстанцу неправилном структуром. Овај процес даје стаклу карактеристике аморфних неорганских неметалних материјала и широко се користи у грађевинарству, намештају, контејнерима и другим пољима.
